Priča od dušu

Rođena sam mrtva.

Plava kao noc.

Nokturno plava.

Bez glasa, bez vode iz oka, bez damara srca. Na njenu dušu su me vratili. Nije me dala.

I od tad se rađam.

Posle svake mesečeve oluje, kad se veliko ništa uplaši od zvezde repatice, kad otresem prah greha sa dlanova, kad ispratim sve skitnice, dozovem si dušu dvojnjakinju da me da me od  sačuva i  od njega mi vrati što je meni moje.

Pred tri suđaje se poklonim, da život ponovo brže poteče.

Zamolim i odem.

Da me nema. Da me svevideći ne vide. Da se vratim. A vraticu se.

Od kada sam se rodila prokleta sam da se rađam...

Generalna